Inspiracija

Čovek 21. veka je uspeo da gotovo sve otkrije i upozna, da stigne dalje od sunčevog sistema, da prodre u tajne atoma i genetike, ali je još uvek u nemogućnosti da u potpunosti shvati samoga sebe. Lakše mu je bilo da napravi neverovatno brze kompjutere i kompleksne svemirske brodove nego da pobedi mržnju u svom srcu i da nadje rešenje za glad u svetu. Iako je pročitao genetsku formulu svojih ćelija, on shvata da nema rešenja za zlo koje se nalazi u njegovom srcu.

Razmišljajući o tim realnostima možemo zastati pred jednom situacijom u kojoj je Isus svojim argumentima zbunio one koji su ga slušali. Na prvi pogled on kao da opisuje ljudsko srce na drugi način. Ne spominje mržnju i agresivnost. U Lukinom jevandjelju 17. glavi čitamo od 20. stiha: „A kad ga upitaše fariseji: kada će doći carstvo Božje? odgovarajući reče im: carstvo Božje neće doći da se vidi; NIti će se kazati: evo ga ovde ili onde; jer gle, carstvo je Božje unutra u vama“.

Posle ovakvih izjava nama se nameće pitanje: U kojoj meri je carstvo Božje vezano za srce? Mi bismo da to carstvo ne bude samo u srcu, a da svugde oko nas vlada haos. Mi čeznemo ka novom nebu i novoj zemlji gde pravda živi. Nije moguće na duge staze prihvatiti da samo srce bude mesto za boravak Božjeg carstva. Osim toga, ukoliko je Božje carstvo u srcu, onda čovek nije ni tako loš po prirodi.

Kako shvatiti ovaj Isusov način izražavanja?

Da bismo zauzeli ispravan stav u tumačenju ovakvih tekstova moramo prihvatiti da Biblija najbolje objašnjava samu sebe. Kontradiktornost tekstova je sigurno nedostatak razumevanja čitalaca, a ne problem samih biblijskih autora. Što znači da je potrebno sagledati sve ono što Isus kaže po nekom pitanju kako bismo imali ispravnu, uravnoteženu sliku o njegovom učenju.

Naglsimo najpre da je sam Isus govorio o dolasku nebeskog carstva. To je na primer napomenuo u poznatoj molitvi „Oče naš“ gde je apelovao na svoje učenike da redovno usmere težnje svog srca ka uspostavljanju tog carstva. „Da dodje carstvo tvoje“. Zatim je upotrebio puno priča koje su potvrdjivale realnost dolaska pravog, vidljivog carstva slave. Njegov govor koji najavljuje završne dogadjaje borbe izmedju dobra i zla u Mateju 24. i 25. glavi isto tako stavlja akcenat na carstvo Oca nebeskog koje je dato onima koji se nalaze sa njegove desne strane. Oproštajni govor u Jevandjelju po Jovanu nam kaže da je Isusov plan da ponovo dodje i uzme nas kako bismo i mi bili tamo gde je on. Jednom rečju, mnogi stihovi opisuju kraj zlu i grehu i uspostavljanje večnog Božjeg carstva ljubavi. O kakvom je carstvu onda reč u Lukinom jevandjelju koga smo pročitali na samom početku?

Pozivajući ljude na promenu srca Isus je naglašavao da priprema za nebo ne dozvoljava nikakvu vrstu odlaganja. Čovek ne može živeti po željama svoga srca,ugađati slastima i egoistički posmatrati ovaj svet, a u isto vreme se spremati za carstvo Božje koje će doći na kraju ljudske istorije. Carstvo Božje nije vezanu za neku nedefinisanu budućnost. Ono je predmet sadašnjosti. Apostol Pavle je to jako dobro shvatio i zato piše hrišćanima u Rimu koji su imali tendenciju da optužuju jedni druge zbog svog načina ishrane. On kaže: „Ako je brat tvoj jela radi žalostan, već se ne vladaš po ljubavi; ne gubi jelom svojim onoga za kojega Hristos umre. Gledajte da se ne huli na vaše dobro. Jer carstvo Božje nije jelo ni piće, nego pravda i mir i radost u Duhu svetome.“ Što znači da vezivanje vernika za carstvo Božje donosi konkretne promene koje onemogućavaju zaboravljanje ljubavi u medjuljudskim odnosima. Carstvo Božje nije dakle samo dolazak Isusa Hrista, večni život, grad koji silazi sa neba, drvo života, itd. Carstvo Božje je prvenstveno i hronološki ovozemaljska realnost u kojoj se na vidljivi način ispoljavaju prave vrednosti onih koji su njegovi članovi.

Takvo razmišljanje nas neizbežno dovodi do zaključka da hrišćanstvo ne može biti samo teorija. Ne vredi samo pričati o carstvu Božjem koje će doći. Hrišćani moraju doživeti to carstvo u svakodnevnom životu. Pravda, mir, radost, ljubav, sve su to odličja osoba čije srce je preobraženo ljubavlju i živi za večne vrednosti.

Svi mi volimo večnost. Svima je dosta zla i nesavršenosti. Sigurno je da izgovaramo sa velikom dozom nestrpljenja: „Oče naš, da dodje carstvo Tvoje.“ Ali je dobro razmišljati o carstvu Božjem u našem srcu. Ne dozvolimo da samo naša usta budu hrišćanska. Ili možda samo naša odeća. Bogu nije potrebna naša spoljašnost. On želi srce. On želi da svoje carstvo blagodati uspostavi u nama. Prihvatimo njegov predlog. Kada srce boravi u ljubavi, čitav život će biti preporodjen. Vežimo se za carstvo Božje. Dajmo sebe Bogu. Život sa njim će biti dostojan našeg gesta predanja. Lepota nebeskog carstva u nama će snažno govoriti u prilog našeg izbora. Budimo predstavnici njegovog carstva. Bog treba takvih svedoka.