Inspiracija

Možda nas najupečatljivija sećanja iz detinjstva vežu za trenutke pre spavanja kada su otac ili majka, baka ili deda odvojili vremena da nam pročitaju koju priču. Pre odlaska u carstvo snova bilo je tako interesantno lutati svetovima prijatnih junaka, sakrivenih izmedju stranica dragih nam knjiga. Ko nije imao svoje omiljene likove i tražio da po ko zna koji put čuje poruku o crvenkapi, Guliveru, Robinzon Krusou i tome slično. Kako smo čvrsto držali do tog ceremonijala, zahtevajući da nam se ni u kom slučaju ne ukine to pravo na uživanje, na otvaranje prozora u svet maštanja i sanjarenja.

Sa vremenom je dobra navika gubila od svoje redovnosti, tako da je svakodnevno otvaranje knjiga postalo izuzetak. Ako danas pogledate statistike, zaključujete da deca, tinejdžeri i mladi ljudi, sve manje imaju vremena za čitanje. Slika je preplavila ekrane, filmovi su postali zanimljiviji od pisane stranice. Na primer, prema kanadskim informacijama iz avgusta 2005. godine, 77% osoba provode svoje slobodno vreme pred televizorom, 66% u socijalnim aktivnostima gde se uključuju posete restoranima, 32% u čitanju a samo 24% u sportskim aktivnostima.[1] Kao da ono što je najbolje ostaje po strani. Kao da se zaboravlja na veliku istinu koju je još izrekao Victor Hugo, čuveni francuski književnik, u svojoj knjizi «Činjenice i verovanja»:

«Čitanje je jelo i piće. Duh koji ne čita mršavi kao i telo koje ne jede.»

Napomenimo nekoliko bitnih činjenica vezanih za odnos dece prema čitanju koje će nam omogućiti da zauzmemo ispravan stav prema tako značajnoj komponenti vaspitavanja i formiranja uravnoteženih, zdravih ličnosti.

1)      Čitanje ne sme biti maltretiranje

Daniel Penak, savremeni autor, rodjen u Kazablanci, na vrlo elegantan način podvlači neophodnost zadržavanja čitanja na polju oduševljenja. On kaže: «Glagol «čitati» ne sme postojati u obliku imperativa». Ništa se ne zadobija ukoliko se detetu ili tinejdžeru nametne da nad knjigom ostanu po kazni. Energija koja se dobija prilikom prelistavanja bogatih, estetski i moralno prelepih tekstova, se u potpunosti gubi kada je ljudski um nateran na čitanje. Tako je lako vezati oči za neku stranu, a odlutati hiljadama kilometara daleko ka onome što je drago našem srcu. Zato je prvi princip kvalitetnog odnosa mladih prema knjizi borba roditelja da lektira zauvek ostane u domenu zadovoljstva. Ostanimo još uvek sa Danijelom Pennekom i podsetimo na neke od njegovih pravila dobrog čitaoca. Po njemu treba svima zagarantovati: a) pravo na preskakanje stranica b) pravo na ponovno čitanje c) pravo na pabirčenje ideja d) pravo da se knjiga ne završi. Ovome bismo samo dodali činjenicu da je to bez dvoumljena prihvaćeno, ali da će sam čitaoc imati jako puno koristi zahvaljujući ličnoj disciplini. Naime, u potpunosti je opravdano prekinuti čitanje neke knjige kada je njena poruka bez interesa. Ali se često dešava da se prekine sa nekim značajnim delom samo zato što su tempo života ili lakša zadovoljstva potisnuli u stranu tako vredne poruke.

2)      Značaj ličnog primera

Kao što je to slučaj sa muzikom, primer roditelja će u mnogome olakšati vezanost dece za knjigom. Izučavanja muzičkih akademija iz Francuske su pokazala da deca koja najviše postižu prilikom savladavanja tehnike muzičkih instrumenata i koja postaju pravi virtuozi su bez sumnje deca čiji su roditelji i sami muzičari. Sport će potvrditi takve zaključke. Zato isti princip možemo primeniti i na odnos prema čitanju. Ukoliko roditelji nikada nemaju vremena za lično usavršavanje, ukoliko knjiga ni nema u njihovom domu, ukoliko provode puno vremena pred posmatranjem slika, zašto bi deca reagovala drugačije? Ne sme se zaboraviti da je sam proces čitanja naporan, da zahteva koncentraciju, dobro poznavanje sintakse, puno utrošenog vremena, i mesto zaklonjeno od buke, pogodno za takvu aktivnost. Roditelji će dakle uvek dobro postupiti kada olakšavaju svojim ličnim primerom ono što smatraju da je neophodno usaditi u svoju decu.

3)      Čitanje je blagotvorno kao kratkotrajno napuštanje realnosti

Ono omogućava da se pronadje rešenje, da se razmišlja što objektivnije, da se usadi nada. Ono hrani meditaciju, trenutke u kojima ćemo razmišljati o životu, o osobama koje volimo, o našim naizgled beznačajnim problemima. Ono čini da vreme koje posvećujemo sebi i koje je tako značajno, bude korisno iskorišćeno. Na osnovu čitanja različitih autora shvatamo da postoje i druge osobe sa sličnim situacijama. Ili pak one koje u tim uslovima deluju potpuno drugačije. Zato je potrebno da bogatstvo koje dobijamo iz knjiga otkrijemo našoj deci. Da posle pročitanog odlomka iz neke interesantne knjige odvojimo vremena za diskusiju, za objašnjenje kako se poruke knjiga mogu praktično iskoristiti. Našoj deci će to biti vrlo dragoceno.

4)      Čitanje poboljšava komunikaciju

Jean-Marie Poupart je rekao: «Čitanje u dvoje je mnogo interesantnije nego gledanje emisija u dvoje». Smatramo da je on bio u pravu iz makar jednog razloga. Emisija se mora gledati i vrlo je teško na nju reagovati, jer ona ne staje do svog kraja. Ona ne traži komentar. Ona pleni pažnju. Ukoliko se ne slažete možete promeniti kanal. Sa knjigom je već drugačije. Jedna rečenica može biti dovoljna da se odpočne diskusija i krene u upoznavanje sveta i samoga sebe. Knjiga je komunikativnija jer inspiriše našu misao. Emisija je efikasnija jer audio-visualnim elementima pleni pažnju i omogućava autoru da iskaže svoj stav. U isto vreme, ne sme se zaboraviti činjenica da ima tako puno bezvredne literature koja samo oduzima vreme i puni glave naše dece najobičnijim smećem. Zato je potrebno postići sklad izmedju principa našeg života i izabranih knjiga i njihovih vrednosti, kako ne bi došlo do raskoraka i do izolovanja od stvarnosti života, tj. do takozvane zaraze čitanja takozvane «šund literature», koja nas odvaja od realnosti i od komuniciranja.

5)      Knjiga zahteva strpljenje

Čitanjem se ne može brzo napredovati. Pažnja i koncentracija su neophodni tokom dugog perioda čitanja kako bi se proniklo u tajne pisane reči. To naglašava i sama Biblija. Ona insistira na iscrpnom istraživanju, na maratonskom duhu traženja istine. Prorok Isaija naglašava: «Koga će učiti mudrosti, i koga će uputiti da razume nauku? Decu, kojoj se ne daje više mleko, koja su odbijena od sise? Jer zapovest po zapovest, zapovest po zapovest, pravilo po pravilo, pravilo po pravilo, ovde malo, onde malo davaše se.» (Isaija 28: 9. 10.) Jedino najistrajniji će dostići do najvrednijih blaga. Potrebno je kopati duboko, potrebno je sklopiti puzzle onoga što je dobro, što traje. Iz toga proizilazi da su strpljivi roditelji najkvalitetniji vaspitači jer svojom pojavom pokazuju prednosti onoga što se teoretski prenosi kroz poruku knjiga. Ovde se takodje može dodati da je Biblija knjiga i za decu i da će u njoj ona pronaći tako puno fantastičnih priča iz života, a što je najvažnije od svega otkriti prave vrednosti koje se na drugom mestu ne mogu otkriti. Tada će Biblija postati dragoceno blago za njihovu dušu.

Rezimirajući naše razmišljanje podsetimo se na činjenicu da poruka jedne knjige postaje vredna tek kada se pretoči u život. Marko Aurelije je kazao: «Pre nego što govoriš, mora se pročitati na tvom licu šta želiš da kažeš.» Neka zato čitanje bude sastavni deo našeg života, a istine tako naučene svakodnevna realnost. To će oplemeniti našu dušu, olakšati komuniciranje, razviti strpljenje. Ipak, najviše od svega, to će omogućiti onima koji se vežu za čitanje knjiga mudrosti, i više od sveg ostalog Biblije, da otkriju svu lepotu meditacije, razmišljanja, i istine. Bog je odlučio da čoveku uputi poruku ljubavi zapisanu na stranicama Svetog Pisma kako bi ostala kroz vekove svedok Njegove želje da otkrije put koji vodi do večnosti. Družimo se sa velikanima vere čija iskustva, porazi i pobede predstavljaju inspiraciju za naš život. I nemojmo zaboraviti: svojim ličnim primerom pokažimo mladima prednosti boravka na izvoru večnosti.