Inspiracija

Mnogi dele mišljenje da vera u Boga, ili pojam duhovnosti nisu svakome dostupni. Verovati, ili biti duhovan je za njih dar. Prema njihovom ubedjenju samo pojedine osobe mogu imati privilegovan odnos prema natprirodnim pojavama i bićima. Postoji takodje uverenje medju odredjenim čitaocima Biblije, da neki, bez specijalnih razloga, arbitrarno dobijaju večni život, dok su drugi odbačeni. Tako na primer, Jakov nije bio ništa bolji od Isava, a ipak je izabran. Isav je ostao po strani.

Često se pominje i poznati tekst iz jevandjelja po Mateju 13. glave gde sam Isus objašnjava zbog čega se priče ili parabole redovno mogu naći u njegovim govorima. Taj odgovor je zbunjujuć, jer se na prvi pogled čini kao da on ne želi da svi proniknu u suštinu nauke koju on iznosi: „I pristupivši učenici rekoše mu: zašto im govoriš u pričama? A on odgovarajući reče im: Vama je dano da znate tajne carstva nebeskoga, a njima nije dano… zato im govorim u pričama, jer gledajući ne vide, i čujući ne čuju niti razumiju… jer je odrvenilo srce ovih ljudi, i ušima teško čuju, i oči su svoje zatvorili da kako ne vide očima, i ušima ne čuju, i srcem ne razumeju, i ne obrate se da ih iscelim.“ (Matej 13: 10 – 15.)

Evo i jednog drugog primera. Nedavno mi je jedna osoba citirala apostola Pavla smatrajući da je vera dar Duha Svetoga i da prema tome ona nije dostupna svakome. To vrlo jasno proizilazi iz sledećeg teksta:“A rod je duhovni ljubav, radost, mir, trpljenje, dobrota, milost, vera…” (Galatima 5: 22.) Prema njenom tumačenju, samo oni koji poseduju Duha Svetoga mogu istinski da veruju. Na osnovu tog stava, ili si ’predodredjen’ da budeš duhovan, ili se uzalud mučiš da postaneš sastavni deo realnosti koja je za tebe nedostupna.

Spomenimo i knjigu čuvenog autora Din Hamera (Dean H. Hamer) sa naslovom „Gen za vezu sa Bogom“ (The God Gene). Naime, kao istraživač na Nacionalnom institutu za borbu protiv raka on je bio upoznat sa bankom podataka o osobama zavisnih od cigarete. Pokušao je da shvati kako se uticaj nasledja ogleda na tom području. Pošto je jedno pitanje na istraživanju bilo vezano za transcendentalnost (self-transcendence), on je iskoristio priliku da se malo dublje pozabavi pitanjem duhovnosti. Tako je zaključio da ’duhovni’ ljudi imaju slične karakteristike i da je nasledje delimično odgovorno da li će neka osoba ispoljiti karakteristike transcendentalnosti ili ne.

Iz svega gore navedenog, kako možemo klasirati veru? Kao dar rezervisan za privilegovane, ili kao posledicu predodredjenosti koja skriveno deluje unapred utvrdjenim programima naših gena?

Odgovor se ne nalazi ni u jednoj od gore citiranih kategorija. Njega je najbolje pronaći u samim izjavama Biblije. Predlažemo vam da se zajedno inspirišemo porukom iz Jevrejima poslanice 11. glave. Autor tog teksta izjavljuje: “Vera je pak tvrdo čekanje onoga čemu se nadamo i dokazivanje onoga što ne vidimo.” (11: 1)

1)  Vera nikad ne počinje od nule

Veri prethodi znanje. Znanje iz knjiga, znanje stečeno u dodiru sa mnogim učiteljima, ili pak znanje proizašlo iz samoosvedočenja, tj ličnog iskustva. U svakom slučaju, bilo da se radi o naučenim činjenicama ili doživljenoj spoznaji, vera će uvek biti postavljena na nekom temelju. Nepokolebljivost, ’tvrdo čekanje’, što čini njenu osnovnu karakteristiku, se bazira na spremnosti bića da se vine u predele gde ovozemaljska egzistencija dodiruje prostranstva večnosti. Zato je potrebno shvatiti duhovni pogled na svet, tj. samu srž vere, kao realnost koja se javlja kod onih koji su posvetili vremena duhovnom napredovanju. Samo će oni biti u mogućnosti da izgrade stav o onome što prevazilazi naše postojanje na planeti Zemlji. Tako je to na svim područjima. Ako neko ne odvoji dovoljno vremena za vežbanje violine, on ne može postati majstor gudačkih instrumenata. Jedino će istraživači duhovnosti biti nagradjeni blagoslovima koje proističu iz vezivanja za duhovne vrednosti. Na istom principu je Francuska nacionalna lutrija lansirala slogan kako bi reklamirala igru na sreću: „100 posto dobitnika premije je odlučilo da isproba svoju sreću.“ („100% des gagnants ont tenté leur chance“) Na duhovnom području princip je isti: 100 posto onih koji ostaju po strani doživeće da komponenta duhovnosti njihovog bića ostane nerazvijena.

2)  Vera se temelji na nadi

Veru treba hraniti. Prema rečima apostola Pavla „vera biva od propovedanja i propovedanje rečju Božjom“ Rimljanima 10: 17. Ali ona ne može biti efikasna u svom delovanju ukoliko njena suština nije pozitivna, ukoliko ne predstavlja nešto što uzdiže čoveka iznad suvoparne svakodnevnice. U tom istom tekstu, pisanom hrišćanima u Rimu, apostol Pavle precizira o kakvom propovedanju je reč: „A kako će verovati koga ne čuše? A kako će čuti bez propovednika? A kako će propovedati ako ne budu poslani? Kao što stoji napisano: kako su krasne noge onih koji donose glas za mir, koji donose glas za dobro?“ (Rimljanima 10: 14. 15.) Propovedanje je poruka mira, to je širenje glasa za dobro, ili prema tekstu iz Jevrejima poslanice, to je vezivanje za čvrstu, nepokolebljivu nadu. Vera u propast, uništenje ove planete ne stvara u čoveku duhovne vrednosti. Pakao može uneti strah u ljudsko srce, a ne silu ljubavi. Zato se prava vera bazira na ubedjenju da postoji nada i da će se ona sigurno ostvariti („tvrdo čekanje onoga čemu se nadamo“).

Kakvu nadu predstavlja Biblija? Prema njenim piscima, radi se o univerzalnoj poruci dobrote i ljubavi za sve ljude. „Ne kasni Gospod s obećanjem, kao što neki misle da kasni, nego nas trpi, jer neće da ko pogine, nego svi da dođu u pokajanje.“ (2. Petrova 3: 9) Vera je korak u prazno koja nam omogućava da shvatimo kako praznoga nema, već da postoji Bog koji je svoju ljubav utkao u svaki delić svemira. Taj Bog želi dobro svakom ljudskom biću i zato će uskoro učiniti kraj zlu i nepravdi. Na njegovoj strani će se pronaći svi koji su to želeli, bez obzira na specifičnost njihovih gena.

Evo jedne ilustracije: Zamislite da ste vi Bog. Da ste stvorili mnogobrojna bića sa predivnim uslovima postojanja. I da ste ih predodredili da vas vole. U kojoj meri biste cenili izražavanje njihovih osećanja ukoliko sami znate da je sve to već pre-programirano? Nema sumnje da onaj koji je predodredjen da vas ljubi liči mnogo više na nekog robota nego na biće koje slobodno, iskreno, i sa uživanjem može iskazati koliko ste mu dragi. Isto tako je i sa Bogom na nebu. On nas je stvorio sa slobodnom voljom, kako bi mogao ceniti slobodno, spontano izražavanje našeg bića.

3) Vera dokazuje

Mi mislimo da imati veru znači biti ubedjen da Bog postoji kao što se može verovati da stolice postoje. Zato mnogi kojima je to teško prihvatiti smatraju da je vera za njih nemoguća. Ali to nije tako. Njihova greška leži u tome jer smatraju da se sve svodi na ono što vidimo, što možemo opipati. U suštini, vera je više od toga. Ona je opredeljenje u životu koja dokazuje ono što se ne vidi. Ona je skup odluka koje donosimo posle istinskog, detaljnog istraživanja. Iz toga proizilazi da prava vera ne isključuje svaku sumnju, već je veća od eventualnih sumnji.

Evo jednog primera. „U početku stvori Bog nebo i zemlju.“ (1: Mojsijeva 1: 1) Kako neverovatna rečenica u kojoj se nalazi odgovor Biblije za naše poreklo! Za mnoge to izgleda nemoguće. Da je Bog sve stvorio iz ničega, to prevazilazi njihovo poimanje. Ipak,  zar ne izgleda isto tako nemoguće da je sve oduvek postojalo, samo po sebi, bez da se iza toga krije neki razum ili neka sila? Biblijske izjave daju snažniju poruku. Jedino koncept stvaranja daje logično objašnjenje za postojanje svega što vidimo: „Verom poznajemo da je svet rečju Božjom svršen, da je sve što vidimo iz ništa postalo.“ (Jevrejima 11: 3) Sve je rezltat delovanja Božje reči. Koja energija zrači iz tog teksta! Koja misterija! A ako nam ta poruka nije dovoljna, pogledajmo sve što nas okružuje. Pogledajmo jednu sićušnu ćeliju. Sve njene elemente. Gledajmo samo njeno jezgro. DNA. Pogledajmo ogromni kosmos. To je izjavio i jedan od vodećih ateista poslednjih decenija Anthony Flew. On je promenio svoje mišljenje zbog ogromnog broja otkrića koji potvrdjuju da je sve što nas okružuje toliko povezano i da to sve čini jednu neverovatnu celinu bez koje se život ne može zamisliti. Gospodin Flew, posle gotovo pola veka opozicije Božjem postojanju kaže „Neka vrsta inteligencije ili prvobitnog uzroka je morala stvoriti svemir. Super inteligencija je jedino dobro objašnjenje za postanak života i kompleksnost prirode.“

Da, vera je ono što čini čovekov život osmišljenim. Ona daje pozitivnu orijentaciju čitavom postojanju i omogućava dokazivanje ljubavi koja je na delu za dobrobit svih ljudi.

Lično sam izabrao taj korak vere. I znam da on podrazumeva rizik. Samo je za mene taj rizik vredan izbora. Kao što je jedan od mojih profesora rekao: “Bolje je prihvatiti verom da Bog postoji i prevariti se u tome, tj. zaključiti na kraju da ne postoji ništa posle ovog života, nego odbiti postojanje Boga i prevariti se, tj. sresti ga na kraju svoje egzistencije.”

Pozivam vas da prihvatite izazov vere. Da sagledate vaš život kao trku na duge staze. I da prihvatite sa čvrstim ubedjenjem kako ćete tu trku dobiti. Nemojte nastaviti sa vašim naporima bez da znate gde idete. I vi imate pravo na pobedu vere. Zato počnite odmah. Istražujte smisao vašeg postojanja. Ne smatrajte da ste hendikepirani nepostojanjem gena vere. Sve ono što se dobije olako gubi vrednost u našim očima. Tako je is sa idejama vezanim za večnost. Tražite objašnjenje za vaše postojanje. Neka to bude glavni cilj vaših stremljenja. Po ugledu na Isusa Hrista prihvatite da večnost postane vaše ’zrno bisera’. „Još je carstvo nebesko kao čovek trgovac koji traži dobar biser, pa kad nađe jedno mnogoceno zrno bisera, otide i prodade sve što imaše i kupi ga.“ (Matej 13: 46.) Kopajte duboko. I vi imate pravo da živite za više od ovih prolaznih 70 do 80 godina. Želimo vam predivne trenutke u traženju i otkrivanju smisla vašeg postojanja.

Mark Tven (Mark Twain), čuveni američki pisac, izjavio je na sebi svojstven, zanimljiv način kako zamišlja process održavanja dobrog zdravlja:

„Jedini način da sačuvate svoje zdravlje je da jedete ono što ne volite, da pijete ono što vam se ne svidja, i da radite ono što normalno nikada ne biste prihvatili da uradite.“

Iako je Mark Tven dodirnuo ono čega smo svi svesni, tj. bitnosti da čvrstim odlukama održimo naše telo u dobroj kondiciji, moramo naglasiti da za zdravlje nije neophodna suvoparna disciplina, ili konzumiranje neukusne hrane. Posmatrano na duge staze, tajna uspeha leži u upražnjavanju dobrih principa iz zadovoljstva.

Slaba strana različitih dijeta se otkriva u činjenici da posle njihovog primenjivanja čovek polako prihvata normalnu ishranu sa osećajem da mu je puno toga bilo uskraćeno. Normalna reakcija je ‘nadoknadjivanje’ onoga što je izgubljeno i samim tim ‘neutralisanje’ svih pozitivnih posledica učinjenih napora.

Ako dijete nisu efikasne, gde se nalazi rešenje? Dobrovoljnim, oduševljenim prihvatanjem zdravih principa. A da bi do oduševljenja došlo potrebno je da čitavo naše biće prihvati nediskutabilne prednosti tog stila života. Ključ uspeha leži dakle u vaspitanju našeg ukusa. A zato je potrebno strpljenja, konsultovanja, odlučnosti, puno molitve, kao i druženja sa osobama kojima je stalo do zdravlja.

Kada se to ostvari, onda se vraćamo ka jednostavnosti, ka prirodi, i dolazimo do zaključka da su redovne fizičke aktivnosti i kvalitetna ishrana najvažnije komponente za uspeh. Isto tako postaje očigledno da je zdrava ishrana jeftinija, ukusnija i brža za pripremanje od kuhinje koju smo do to tada upotrebljavali. Fizičke vežbe se shvataju kao blagoslov, a ne kao teret. Ipak, najverovatnije da će odlučujući argument u korist zdravlja biti samo stanje našeg organizma. Naime, kada budemo shvatili velike prednosti dobre ishrane, povećanu otpornost tela i nediskutabilnu efikasnost fizičkih napora,  onda ćemo, korak po korak ići ka odluci da sa zadovoljstvom prihvatimo sok od paradajza umesto kečapa, zdrav pire od krompira umesto masnih pomfrita ili pak šetnju parkovima umesto sedenja pred televizorom i kompjuterskim igricama.

Evo i mišljenja najmudrijeg čoveka svih vremena, cara Solomuna koji u Bibliji potvrdjuje ideju da je zadovoljstvo u životu preduslov za dobro zdravlje. U tom najboljem udžbeniku za efikasnu preventivu stoje zapisane reči uravnoteženog pogleda na svet. „Nije li dakle dobro čoveku da jede i pije i da gleda da mu je duši dobro od truda njegova? Ja videh i to da je iz ruke Božje.“ Propovednik 2: 24.

Prema tome, cenimo i poštujmo doktore i respektujmo zakone zdravlja. Ali nemojmo zaboraviti: jedan od najvažnijih elemenata ostaje život sa zadovoljstvom. Prihvatimo taj dar koga Bog pruža svima onima koji ga ljube. Onda će naš život biti osmišljen, i blagoslov onima koji nas okružuju. Umnožavajući zadovoljstva pretvaraćemo putovanje našom dolinom suza u izvore ohrabrenja i sreće. Zar može nešto lepše biti?