Inspiracija

Gospode, ti znaš da ja starim,
Bolje nego ja,
I da će mene jednom ubrojati u “starce”
Čuvaj me od te fatalne želje
Da verujem kako o svemu
Moram uvek nešto da kažem.

Oslobodi me neprestane težnje
Da dovedem u red tudje probleme.
Učini me osobom koja razmišlja, bez da dosadjuje,
Koja služi, bez da zapoveda.

Šteta je što ne mogu podeliti sa drugima
Tako puno mudrosti koju sam do sada sakupila,
Ali ti znaš, Gospode,
Meni bi bilo drago da sačuvam još koje prijatelje.

Zadrži me da ne recitujem iznova
Sve detalje mog života.
Daj mi elana da stignem do cilja.
Zatvori moja usta za bol i patnju,
Iako oni svakog dana sve više rastu.
Neka mi sećanja na te trenutke
Budu sve podnošljivija.

Ne usudjujem se da zatražim
Da me priče tudjih jadikovki duboko dirnu.
Ali pomozi mi da ih sa strpljenjem podnosim.

Ne usudjujem se da zatražim
Bolje pamćenje.
Ipak, pruži mi više poniznosti, i manje samopouzdanja
Kada se moja memorija protivi mišljenju prijatelja.

Nauči me najvredniju lekciju:
Da nikada ne budem sigurna u moje,
Već u tvoje mišljenje.

Moram priznati da nemam želje da budem svetica.
Tako puno svetih ljudi je teško podnositi.
A staru osobu, punu gorčine,
Sotona tako lako upotrebi u svoje svrhe.

Više mi daj da budem sposobna otkriti dobro
Tamo gde ga naizgled nema.
I da otkrijem talente
Kod onih koji ih na prvi pogled ne poseduju.
I daj mi blagodat da im to mogu reći… Amin.

Molitva koju je zapisala jedna starija osoba u engleskoj katedrali (Canterbury), 18. vek.

Basna francuskog pisca Žan de la Fonten
O vrednosti slobode

Jedan vuk beše koža i kost,
tako psi dobro čuvahu imanja.
Taj vuk strete jednog od njih,
Uhranjenog i lepog, koji ne znaše za post;
Debelog, sa sjajnom dlakom,
Izgubljenog, posle dužeg lutanja.

Vuk bi želeo napasti ga rado,
Kao što je nekad spremno jurišao na stado.
Ali, trebalo se boriti,
A ovaj pas prepun snage,
Ne bi bio nadvladan borbom lakom.
Teško bi se on dao umoriti.

Vuk mu dakle pridje ponizno,
Krenuvši u razgovor izdaleka,
Vrlo ljubazno.
Poče da deli predivne pohvale
Kako su snage ovog psa sve procvale.

«Samo od vas zavisi, dragi gospodine»,
odgovori s visine ugojeni pas.
«Ako želite da budete snažni,
sa puno hrane čitave godine,
napustite šumu i gladovanja užas.
Krenite za mnom i bićete važni.
Sve vaše kolege u teškom su stanju,
Jadni su i bedni, u stalnom bežanju.
Njihov je kraj u iscrpljenosti, u strašnom umiranju.
Kakav je to život bez mira i sigurnosti?
Zar je šuma bolja od punih tanjira?
Sledite me, i ne bojte se budućnosti.»

Vuk zapita: «A šta bi onda bio moj posao?»
«Skoro ništa», odgovori pas.
«Lajati za ljudima iz čista mira,
Posebno za onima što prositi traže;
Zatim mahati repom pred svim ukućanima,
I uvek raditi kako gazda kaže.
Za to se dobija vrlo dobra plata:
Pileće kosti i hrana iz palata,
Bez da govorimo o silnim milovanjima.

Već unapred vuk gleda da je došao čas
Kada će njegovi problemi zauvek proći.
I u tome uživa slasteći se sreće
Koja će za njega uskoro doći.

Dok je on tako sa psom hodao,
Primeti on dlaku na njegovom vratu,
Kako je manja, izlizana, kao neka kragna,
I zapita smelo, jer ga briga nagna:
«Šta vam je to na vratu, poštovani druže?»

«O, gotovo ništa», pas se malo trže.
«Pa kako to ništa?», vuk zabrinut gleda,
«Čitavo je vaše krzno više nego lepo,
A vrat vam je ružan.
Ima neka beda,
Koja čini da ne mogu poverovati vam slepo.»

«To je tako malo važno», pas nastavi.
«Na mom je vratu od kaiša trag,
Kojim sam privezan u mome dvorištu.
Ali ništa strašno. Gazda je moj blag.»

«Privezan?» začudi se vuk.
«Vi ne možete ići kud vas noge nose?»
«Ne baš uvek, moram priznati», izusti pas.
«Ipak moram reći da to nije ništa.
Naspram onog što mi domaćini donose.»

«Za vas je to ništa, a za mene tako važno.»
Odgovori vuk ubedljivo, snažno.
Vaše tanjire ne želim ni malo.
Ja znam da imam od svih veće blago,
Koje neću dati jer mi je tako drago
Meni je sloboda najmilija.»
Rekavši to vuk pobeže.
I još danas u šumi zavija.

«I poznaćete istinu, i istina će vas osloboditi. Odgovoriše i rekoše mu: mi smo seme Avramovo, i nikome nismo robovali nikad. Kako ti govoriš da ćemo se izbaviti? Isus im odgovori: zaista, zaista vam kažem da je svaki koji čini greh rob grehu… Ako vas dakle sin oslobodi, zaista ćete biti slobodni» (Jovan 8: 32 – 36.)

Stojte dakle u slobodi kojom nas Hristos oslobodi, i ne dajte se opet u jaram ropstva uhvatiti… Jer ste v, braćo, na slobodu pozvani: samo da vaša sloboda ne bude na želju telesnu, nego iz ljubavi služite jedan drugome.» (Galatima 5: 1. 13)

Ljudi koji nikada nisu zadovoljni kako se stvari odvijaju u njihovom životu,
To su oni koji se stalno žale da sve ide loše kada sve nije dovoljno dobro;

Koji, kada sve nije tako loše,
Ne prestaju da se žale kako sve nije vrlo dobro;

Koji, kada je sve vrlo dobro,
Ne prestaju da se žale kako sve nije odlično;

Koji, kada je sve odlično,
Ne prestaju da se žale kako sve nije izuzetno;

Koji, kada je sve izuzetno,
Ne prestaju da se žale kako sve nije savršeno;

Koji, kada je sve savršeno,
Izjavljuju da pojam idealnog ne postoji na ovom svetu;

Koji, kada imaju sve što žele,
Smatraju da nemaju sve o čemu sanjaju;

Koji, kada imaju sve što žele i sve što su sanjali,
Padaju u depresiju,
Jer više nemaju ničega za čim bi čeznuli i što bi ih oduševilo.

Pierre Dac (1893 – 1975)